Otadžbina

Н А ГРАНИЦИ

105

— Г. полковник, онај, јављам покорно, јављам, онај, да у тешкој.... г. полковник.... — .... муниционој колони има — помаже му дивизијар. За ме беше та сцена тако мучна да сам окренуо главу на страну. Непријатно осећање које ме обузимало врло често у нашем београдском позоришту кад глумац не зна улогу па запне, при свем том што се свака реч несрећнога суфлера чује чак на трећој галерији — натера ми и саде крв у образ. Одмах иза прћиловичке механе пукла је дивна моравска равница, које се нисам никад могао довољно нагледати. То је најбрижљивије рађена и уређивана башта дугачка 5 — 6 сахата а широка х / 2 — 1 сахата, савијена око прћиловичког виса на глагољ, само што је у место тарабе и врљика заграђена питомим висовима и брежуљцима, који су покривени ћилимима најлепших винограда; то је башта, само што су у њој леје грдне велике њиве и ливаде, само што се у место каквог поточића вијуга кроз њу аг1епа аоНа Србије, њен главни дамар, њена лепа Морава, која сада тако мирно тецијаше, да не би нико рекао е та мала река онако често мења своје корито, или да може онако силно да надође те да у пркос својих често врло високих, отсечних обала, поплави све до брежуљака с једне и с друге стране; то је башта, само што јој хладњаци несу покривени виновим листом и ладолежом, већ су то громадни густи забрани, који вас на великој сунчаној припеци, још из далека маме својим загаситим зеленилом и својим дебелим хладом; али немојте помислити да у тој башти расте само пшеница, кукуруз, дуван и вино, у њој има и пуно цвећа, које се бели и шарени по луговима и међу забранима; то су вам богата моравска села, којима су окићене обадве обале моравске, то су лепе ките белих кућа, школа и цркава у Глоговици, у Буимиру, Житковцу, Мрсољу, Лужанима, Тешици — Оризишту, Грејачу и Суповцу, и да не бројим