Otadžbina

Н А Г Р А Н И Ц И

117

синоћ, попе се са штабом на једно узвишеније место, у некакав виноград, одакле се могло добро прегледати кретање наше војске и цело нишко поље. Беше увелико свануло, али ни на горици ни на вртешком шанцу, ни у пољу нишком нигде још трага од живота. Турци још спавају и не слутећи (( какав им се колач спрема." То чстврт сахата, које смо имали чекати до првог судбоносног топовског метка, учини нам се читава вечност. Сваки је од нас држао сахат у руци, и нестрпљењем бројао је минуте- Најзад настаде и тај историјски тренутак. Командант даде знак, и у исти мах грмну први српсни дванајестофунташ да се цело нишко поље разлегло. Тај (( први српски топ" о коме сам двадесет година слушао где се разговара, како ће после њега сва Босна, Херцеговина и Стара Србија устати листом на оружје, и како ће бар десет хиљада Срба граничара притрчати нама у помоћ (( мит цак ун пак" као што је гласила стереотипна Фраза — тај први српски топ, ево беше избачен. На жалост уздања која нам даваху наша рођена браћа, ако само Србија ризикује својом државном егзистенциом њима за љубав, — показаше се јалова. Старосрбијанци односили су пушке које смо им давали да се за њихово сопствено огњиште боре, и да нам помогну да њих ослободимо, те предавали Турцима; у Босни као да није било много боље. А што се тиче наше браће из прека, то су показали еклатантно да они само знаду писати по новинама и осуђивати сваку владу у Србији што не почиње рат за ослобођење и уједињене свију Срба, а кад се најзад нађе влада, која је њима по вољи, они не само да не притрчаше с оружјем у руци у помоћ, него не хтедоше помоћи ни новцем, у чему их никаква хонвидска сила не би могла спречити. Па хајде и то, да претпоставимо да немају новаца, ал' што нам барем њихови лекари не дођоше у помоћ? Један добар медицинар али само Србин, више нам је вредио но