Otadžbina

г

ПОГЛЕД НА НАШЕ ЗАДУЖЕЊЕ И ОТПЛАТУ ДРНЈАВНОГА ДУГа 77 домаћица. И добра домаћица никада неће пропустити да свакоме, који јој је учинио добра, врати добро за добро. Први погледи Србије беху управљени на лечење рана, које је непријатељско оружје задало синовима њеним. Помоћи онима који у рату изгубише хранитеље, подићи кров над главом онима, којима је непријатељ спалио огњиште, исхранити децу своју, која са разних недаћа дођоше у немио положај да ни хлеба немају — то беше прва брига Србије, пошто је дахнула душом од силних потреса, којима је била изложена у борби за опстанак. Све ово је Србија учинила колико је могла. Уређење инвалидског Фонда, три решења народног представништа о помоћи ратним страдалницима, решење народне скупштине о изхрани оскудних — то су мере, које је Србија предузела одмах, чим је завила прве ране на своме умореном телу. После овога Србија је одмах предузела да види: Шта се коме, зашто и колико задужила, и како пе да иронађе изворе за одужење својих дугова. 0 овоме ћемо у следећем да говоримо. Узрок нашем задужењу треба тражити у рату за ослобођење и независност. И нама је рат доказао да се не може водити без новаца, обистонило се и у нас познато начело великог ратника, да је новац први услов за ратовање. Требало је новаца — новаца је ваљало наћи, јер га у касама не беше. Требало је новаца зајмити с почетка. Од кога ? У првим тренутцима, када се истакло то питан.е, беше се опазило, да се ради на зајму на страни. Разни државни пуномоћници слати су на стране евроиске пијаце, да нађу новаца, да закључе српски државни зајам. Многн страни капиталисти слали су своје агенте у Београд, да раде на закључењу зајма. Дела су доказала, да је остало безуспешно и шиљање пуномоћника и долазење агената. Србија ннје закључила зајам на страни. Са чега је све ово бнло овако могло би имати интереса за