Otadžbina

78 ПОГЛЕД НА НАШЕ ЗадУЖЕЊЕ И ОТПЛАТУ ДРЖАВНОГ ДУГА

круг капиталиста. За нас је у овај мах довољно што наводимо Факт, да се није дошло до зајма на страни. Колико је ствар ова мени позната, наш зајам на страни проиао је у многоме са неразумевања природе такве финансијске операције. Од државног зајма на страни, који се није извршио приступило се « добровољном " зајму у земљи. Добра воља, као основа Финансијским операцијама, показала се у овој прилици као недовољна основа. Поред све добре воље наших грађана, (( добровољни зајам" није донео државној каси више но 1,224.976 динара и 9 дин. пара. Ова сума беше и сувише малена за огромно предузеће за рат. После безуспешног апеловања на добру вољу, морало се приступити јачем или управо крајњем сретству: изнуди. Ова мера, била је оправдана самим стањем ствари. Предузет је био „ расиисани зајам п , којим је наша Финансијска управа мислила да сакупи 15.000.000 динара. Окрузи су цењени. И по тој процени распоређене су суме зајма, коју је дотични округ требао да положи. Зајам је купљен по „расиису Ђ министра Финансије по а иравилима ," и а уиутствима " које је он издао у месецу мају 1876. 1 После силнога напрезања, за време од 3 године дана, скупило се 3,241.850 дин. У крајњој Финансијској нужди Србија је морала прибећи и крајњим Финансијским сретствима, да дође до новаца, који јој треба за ратовање. Приватни капитали, који су као двиозити лежали у касама разних државних надлежателства, узети су, на основу законодавне одлуке, у државне руке и употребљени за рат. Сума ових депозита изнела је 2,469.045 динара и 65 дин. иара. Приватном сопственошћу располагале су државне власти као са. јавном евојином.

1 Који се ближе интересује за ово, можете наћи све ово печатано у архиви мин. Финансије под бр. 3544 и 3 $ 2 од 1876 год.