Otadžbina

П0Г.1ЕД НА НАШЕ ЗАДУЖЕЊЕ И ОТП.1АТУ ДРЖАВНОГа ДУГА 79

На основу закона о реквизацији 1 одузето је истим начином од грађана Србије, у производима земаљским и другим потребама, 7,7^6,591 динар. Па када и то не беше довољно, узет је и правилан економни пут. (( Куиовина. на иочек п (кредит), беше такође једно сретство, којим се Србија послужи у тешким данима Финанцијске невоље. И из тог извора исцрпела је Србија 1,731.380 дин. и 12 дин. пара, и то 1,228,392 дин. и 12 пара у земљи а 502.988 динара на страни. Док су ратне операције гутале из дана у дан знамените суме новаца, дотле су нзвори за нова новчана сретства, свевећма пресушивали. У земљи се беше у брзо пресушио сваки извор. После овога мораде се наша Финансијска управа да лати страних пијаца. Где смо се могли обраћати? Јевропски капиталисти не дају радо своје паре за ратне цељи, ни снажнијим државама, но што беше Србпја. И Србија немогаше од њих очекивати кредита. Браћа по крви, Руси, показаше да <( крв није вода." У Русији нађоше се људи, који су веровали у срећну звезду славенства, у снагу српскога народа. Вођени том вером, Руси су пружилн Србији зајам од 6.816.000 динара. Као да је само провиђење помагало српској ствари и у фииансијским тешкоћама, с којима се у ратним приликама боре све државе — више или мање. И тако је Србија дошла до дуга : у земљи, на 20,910.856 динара, а на страни 7,318.988 динара. Србија је за своје проширење и за своју незавнсност поднела материјалних жртава свега 28,259.844 динара. На ту суму новаца гребало је плаћати интереса. Свакога 1 јула, почев од 1877 требало је Србији једно на друго спремати 825,000 динара у име интереса. Мислило се да ће редовни приходи за то довољни бити, па се највишим решењем од 27. окт. 1876 године (збор. 1 Зборн. 29 стр. 446 и т. д.