Otadžbina

ПОГЛЕД НА НАШЕ ЗАДУЖвЊв И ОТПЛАТУ ДРЖАВНОГА ДУГА 8 1

разуму, и да га не изврше као што је написан ? И на ово питање наћи ћемо одгов ра у стенограФским белешкама, на које смо се мало час позвали. Одговор је ово: 1- во У члану 2, 19. тачки по којој се оптерећује патентом а свако ста.њв и з&нимање које какав ириход доноси". 2-™ У последњем ставу члана 6, по коме је одбору општинском остављено, да (( ио својој савести и увиђавности одреди, колико ко да илати за уиис у радњу л ; и 3- 1 " 5 У погрешном разумевању члана 39 од стране министра Финансије, који је израз закона (( иравила и уиутства за извршење овог закона ироиисује министар финансије п разумео у сувише опширном смислу; па је у место (( уиутства п за извршење давао објашњење закона, у место (( иравила Ђ прописао је доиуне закона. И ако је све ово чињено у патриотској намери, да се дође до потребне суме за отплату дуга и интереса, опет је тај корак наишао на отпор, који је изазвао реакцију противу самога закоиа о патентарини. И тако „патентарина," тај НапЉа! ап1е роНаз — не могаше да се одомаћи у нас. И после године дана би замењена другим извором за одужење државнога дуга: Процентуалним ирирезом ио иорезу. И овај нов извор има своју историју. Она почиње од адресе, коју је народна скупштина за 1879 годииу, поднела Његовом Височаиству Књазу. Од тога првога корака у радњи скупштинској, па скоро све до краја њене радње провлачила се мисао о процентуалном прирезу као једна од најважнијих мисли којом се занимаше поменута скупштина. Много се ради. ло на томе и ван скупштине, у кругу конФеренција посланичких. Миого је о томе дебатовано и у одбору финансијском и у самој скупштини. Значајно је, и вредно је забележити, да су сва три посланичка предлога, који су поднесени скупштини ради замене закона од 19 јан. ОТАЏБИНА 6