Otadžbina

82 ПОГЛЕД НА НАШЕ ЗАДУЈКЕЊЕ И ОТПЛАТУ ДРЖАВНОГА ДУГА

1879 (патентарине) враћали се на старо Финансијско начело, на прирез. И предлог Мијалка Раденковића, посланика вароши Јагодине, и предлог М. Блазнавца, посланика среза јасеничког, и најпосле предлог Тодора Туцаковића, посланика вароши Крагујевца и председника скупштине, — сви ови предлози оснивали су се на прирезу. Ово је појав, који је вредан пажње. Не може бити да је то било само случајно. И заиста није прост случај што се све наше Финансијске операције оснивају на ирирезу. Узрок овоме треба тражити у непознавању наших економних прилика. Или нема података о нашем привредном стању, или су ови такве природе, да не могу послужити као основа за Финансијске мере. Сваки пак који узме преда се да размишља о Финансијским мерама мора се обазрети на стање, које постоји, мора тражити тврду основу за свој рад. Та би основа била у сигурним податцима, којих, као што рекосмо, немамо. Једини приближно сигуран податак има у броју пореских глава. С тога се сваки лаћа тога податка и на њ мора да оснива Финансијске мере, ако хоће да осигура успех своме раду. Јавност је слабо продрла у нашу Финансијску управу; или, ако хоћете, може се рећи да Финансијска управа наша не прибира довољно података о нашем економном стању; нити износи довољно таквих података ширем кругу. Ово је велика сметња за (( приватног и мислиоца, који је вољан да се бави нашим економним приликама О ту сметњу разбијају се често најбоље намере. Казасмо бољу, а казали смо и лек. Кад наша Финансијска управа прибере и покаже довољне податке о нашем економном стању, да ако се тада нађу и други лекови, за лечење економних болести, а не само прирез. За сада не беше другога пута да одржимо углед земље, да спасемо кредит нашему народу, но пут приреза. Њега се латисмо када нам требаше новаца да помогнемо рагним страдал-