Otadžbina

6*

ПОГЛЕД НА НАШЕ ЗАДУЖЕЊЕ И ОТПЛАТУ ДРЖАВНОГА ДУГа 83

ницима, на-њ апеловасмо, када нађосмо за потребно, да наоружамо нашу народну војску, њиме се послужисмо, када полагасмо темељ нашем инвалидском Фонду, он нам је начин да народну школу одржавамо , да болниде подижемо; па најпосле морадосмо ударити прирез на народ и за одужење нашег народног дуга. Ово је најбољи доказ за наше тврЈ;,ење: да немамо података о другим изворима у нашем државном газдинству, о економним изворима, којих без сумње у нас има, но се као неиспитани не могу употребити на корист земље и народа. Прирез за одужење нашег државног дуга ударен је по овим основима: Основа му је наша иоресна система. (закон о порезу од 12 окт. 1864 год.) Она као што је познато, прави разлику у оптерећивању међу становницима у Београду у варошима и варошицама и у селима. Та се разлика састоји у величини максимума (највеће мере до које се може порез ударити). Ту исту разлику задржао је и закон о одужењу државнога дуга. Друкчије није могло ни да буде с тога, што је нужно било постарати се за сигурне изворе, који би дали довољно сретстава, за исплату интереса, јер овај за четири године не беше плаћен. Поред овога морало се имати на уму и лано и брзо извршење у скупљању срестава за плаћање интереса и дуга. Те три важне околности биле су меродавне при решавању новога закона за одужење државног дуга. Нико није у новоме прирезу видео идеал правде г нико није у новом извору гледао једини пут за одужење нашег државног дуга; но све то мање је вредило но кредит земље. Требало је пошто по то плаћати иитерес који за четири године не платисмо. Сума, коју у то име требаше у брзо наћи, није мања од 3,300.000 динара. Патентарина која беше прорачуњена на 1,100.000 динара, једва даде половину те суме. Половина милиона једва је шести део од оне суме, која се (( из ока, из бока" морала наћи, за исплату интереса.