Otadžbina

84 ПОГЛЕД НА НАШЕ ЗАДУЖЕЊЕ И ОТПЛАГУ ДРЖАВНОГА ДУГА

Нов извор за одужење нашег државног дуга оснива се на пореским главама. Ових је у другом полгођу 1879 године било у целсј Србији 33 4.017. Од тог броја 167,318 увршћених је у главницу (пун данак), а 74.769 беху испод главнице, т. ј. плаћаху мање но што износи пун данак (6 талира или З07 3 динара годишње); а више но пун данак плаћало је 91.930 глава. Да би се сиромашнији грађани поштедили од новог терета, закон о одужењу државног дуга од 27 јан. 1880 године изузимље од плаћања овог приреза оних 74.769 глава испод главнице, и почиње теретити од оне класе која плаћа главницу Ова је оптерећена са 2 динара, уза сваки данак. Према томе имао би се од ове класе очекивати приход од 669.272 динара годишње, кад неби скупштинским решењем ослобођене биле од овог нриреза даначке главе у крајевима који су 1876 године у рату погорели. Оваквих пореских глава има до 20.000. ГГрема томе 80.000 динара одпадају од оних 669.272 динара, који би ушли у касу од главничара. Више главнице има 91.930 глава. На њих је примењено начело постепеног оптерећавања. Ово почиње са 7 дин. и 75 па}оа дин. годишње, па се подиже у селима до 49 д. 70 пара дин. максимум, и до 113 и 70 п.. динарских у варошима и варошицама. Београд чини изузетак у нореској системи односно највеће мере оптерећења, а закон о прирезу за одужење дуга чини према Београду изузетак и односно најмање мере приреза. Докле се становници у селима, варошима, и варошицама оптерећавају са 25% најмање, па се од оте мере пење у селима до 55%, у варошима и варошицама до 75% дотле се у Београду почиње оптерећавање са 30%, 9 дин. и 30 дин. пара, па се пење до 100%, — 300 дин. Разлоге за ово нашла је скупштина у томе што Београд окреће веће капитале но унутрашњост земље, па му је лакше носити већи терет од осталих крајева отаџбине. То је