Otadžbina

96

Н А Г Р А Н И Ц И

млађи, и што је онда имао чалму, а сада му је на глави књажевско-српска чиновничка качкета. Та капица са дПортом" од вишњеве кадиФе ужасно квари његову живописну појаву. али оставите му је, она му је представник нове Србије, коју је он видео још у колевци, она казује да је он чиновник „министарства иностраних дела, и она му је дика и понос, који он не би трамиио ни за које благо овога света. — Међу тим доведоше коње за Књаза, његову свиту и све нас, те тако се Господар крену из свога конака пут логора, окружен многобројним оФицирима, или као што се каже (( врло сјајним штабом." Кроз варош се ишло ходом, јер је не само главна улица, којом је ваљало проћи била пуна света, него су из свију побочних улица врвеле гомиле људи, а нарочичито деце, која су нам непрестано истрчавала пред коње. Радосним усклицима не беше краја. Чим иређосмо Моравицу, Књаз пусти свога коња те у галопу појурисмо уз Рујевицу. Над сред висаКњаззаустави свога коња тако изненада да је се захуктана свита једва могла зауставити. Шта беше узрок не знам, али видесмо где Књаз скочи са свога коња па узјаха на коња, кога је јахао капетан Цветко Павловић, и одмах каријером до на врх Рујевице. На источној падини Рујевице беше постројено грдно каре, у коме мал те није свака страна састављена била из две целе бригаде. У средини тог кареа очекиваше већ г. Митрополит са целим свештенством, обучени у одежде, код импровизованог пољског олтара. Чим је Књаз за својом свитом ушао у каре, одмах се започе молитва. После свршене молитве, и пошто је Г. Митронолит прошкропио војску светом водицом, Књаз Милан изађе неколико корачаји напред, окрете се источној страни кареа, па грмну јаким звучпим гласом: