Otadžbina

56

Р И Б А Р

Ах моћни душе, којим небо влада, Љубави чиста, о љубави мила! Како да појмим узрок оног' пада У коме тону Демонова крила! Заљубљен Демон!... И прогонетвом с' нова, Прогнаник неба — у небо се диже; И светз занос најчистијих снова Молитвом благом у небеса стиже! Заљубљен Демон!... Од Евиних дана Сунашце јарко баблистало није, Ни бистра роса, ни зориоа рана На блудног духа , што се у ноћ крије.. Заљубљен Демон!... 0 бесмртна сени, Што немо тонеш у пучини јада, Самртни ропац у крви и пени, Спасењу твоме уздиже те сада! Нежна је љубав — кад пламеним мачем Ноћника враћа у државу сјаја; Са плачем прогнан — повраћа се с' плачем, На цветно крило изгубл^еног раја; И светли спомен љубављу се лепи, К'о благи мелем вековечних рана; И нада сија, да му живот крепи Будућим миром освештаних дана... И ттакла прогнан, од људи се крио У тавне шуме и гудуре неме, Бесилан оном, ком' је узор био, Спремаше удар и — чекаше време. И страсне душе, у заносу своме, Дрхћућом руком идола је диг'о, То беше слика, што је занет њоме , Поништен, с' нова у блаженство стиг'о. Ту близу поток тече и ромори, Леденом струјом, из дубоких гора, И ту се хучно падајући хори, У вечну поноћ страшнога понора. . Очајан, страстан, он је дуго глед'о На хладни камен; и љубећи ти'о Пеленом горким увенчано чело • .'гај мртг.с с.-кче сн јо су с лпо;