Otadžbina

340

испрошеницл

господски сто кнежев подсећаше чак на некадашње славе наших краљева и наших царева. Ту не беше ни Талијана, ни Грка, као што се у Цариграду страховаше ; не беше нп Срба из других крајева, ван што беше представљена братска Црна Гора, али, говораше Председник државног савета, „и ако има браће, која не могоше приликом ове светковине нзнетн на видик она срдачна осећања, која наша браћа Црногорцп и њихов светли и витешки Кнез тако лепо у овој прилици спрам нас показаше, опет за то, њихове су мисли данас с нама, њиховв су најбоље жеље за нас." Ни најмање не бише оправдана страховања Порте и дипломатпје, да ће се овом приликом изродити каквп заплети ; светковинасе сврши у највећем реду. Но Порта је опет имала основа, кад је на овај догађај с бригом погледала. Ако он и није имао непосредних последина. био је она благодетна ђурђевска кпша, која је плодно натапала земљпште српског патриотства. Кнез влададац сам је собом нагласио к сјајну будућност Ђ српску и пожелео своме народу онај високи ступањ свестраног напретка, (( какав му нико више пожелети не може од Милошевог сина."

Ћ С П Р Мир ветрићи лагани! Мир славујче на грани ! Лепшу песму певај сад, Песму среће, мани јад. Тио зоро румена Милотама кићена, Тио сунце, данче мој, Још ми мало још постој ;

Ш Е Н И Ц I Не прекидај слатки сан Чаровилом ишаран. Не разбуди неву ту Што је срећа сад у сну На крилима злаћаним А под велом тананим, Што је крије испред нас Да јој нико ни за час