Otadžbina

348

ГРА.ЂА. ЗА. ИОГОРИЈУ СР[1СКО-ТУРСКОГ РАТОВАЊА.

рнјом, 1 која ме чекаше на даљимн од 400 метара, испод виса, на путу за Св. Нестора, где чак и на томе месту, баш пред мој долазак, би рањен у врат један кољ у запрези од турског куршума ! Војници се беху искупилн. Нисам нмао коме шта да пребацујем, јер су издржали впше но што се' даде описати. Тако, с почетка борбе они легаху на земљу да се заклоне од турских граната, а када их за то укорих — сви су стајали крај топова, као стене непомично. Честити и храбри Обрад Ратковаћ и сад ми то пребацује, налазећн да би мање жртава пало, да су људи легајући давали мањи пишан, што је мени сада веома жао — али онда бејах веома (( сујвтан и ... Но он, претешко рањен, оставп батерију у најкритичнијем часу, п ја сам с основом у релацпји навео, да је у њему убијена душа батерије, јер он ни у својој тешкој муци не заборави на Оатерију, већ држећи за сигурно, да мора бити заробљена, питаше сваког који га год стиже — (1 еј! шта би од батерије, она ироиаде"... Знадем да ћете са мном узвикнути — да се хиљаде такви ОФицири. Но мене дочекаше на Св. Нестору с погрдом, што ме је тако заболело — да нисам могао дуго, дуго дахнути, и ја, верујте, грцах од тешке жалости. Зар сам то заслужио за држање боспримерно — гштах ее по сто пута — без одговора... Али да, поред чаја и са одстојања од преко 4000 метара, моје се држање није могло ни видети На послетку прегох, писах тадашњем потиук. г. Грујићу, иреклињући га чашћгЈ сриских официр-л, да ме дадесуду; цео сам му догађај описао; но у место одговора дође ми лично мајор Стољетов да ми се извпни, бацајући сву кривицу на прљави карактер оног Тиханова, који ме беше облагао у Черњајева. • • 1. За све ово од речи до речи, имам писмено прпзнање поменутих :официра Симе и Јоце. 2.) Прегледајући своје запиеке нађох, на једном лнсту, ово забележено : Лазар Миловановпк, из Лештана окр. београдског, војник I. врачарског баталнона тврди, да је вндео да су Турцп ухватилн у винограду пред батеријом. " заробилп неког нашег војннка из Великог села.