Otadžbina

352

ГРАЂА. ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКО-ТуРСКОГ РАТОВАЊА

Ако ће Вам бити ио вољи, ја ћу Вас и с тим упознати, што ће, без сумње, за Вас бити од интереса, јер, као што видим, о трупама које су биле на Каонику, на дан Ђуниске битке, нема ни помеиа у „Отаџбини"; па кад сам се већ наканио да пишем, бар да дотерам до краја, који је и тако близу. Као што видите, батерија је била до темеља потресена : остала на једином командиру, који се осећаше веома погружен, апатичан према свему. Ваљало је, дакле, да се батери]а опорави и комплетује. Срећом дадоше ми младог, енергичног и интелигентног поручика Леониду Солара, и једнога староислуженог наредника, веома тачна и строга. Тако могло је се ићи поново у бој. Мени се чини да нема теже ствари но из памћења писати ратне догађаје — али тај случај није код мене, ја сам, по срећи, сачувао пуно оргиналних података и бележака, којима ћу се некад моћи послужити, кад дође и на ме ред да кажем: шта мислим о нашем првом рату, о догађајима и личностима у њему. Нек ми је допуштено рећи, да ћу ја то учинити неминовно и немилосрдно, али ћу се за сад ограничити само на то, да Вас позабавим најужим причањем, што захтевају и уске границе приватнога писма. На једноме одрпку хартије 16. из јутра добијем оваку заповест: Ј\ ј ^апитану Ј одору Ј1оповичу. Ст. 4" мн оруд1Лми немедленно отправитв са вг Каоникг, вт> отрлдт, Машра Флеишера, оставивг 2 орудш при ОФицери, на настолш;и позициш (батар. Лазарева). 16. Октлбра Нач. арт. Джуниса кор. ЖахорЂ Стол&етовЂ.