Otadžbina

354

ГРА.ЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКО-ТУРОКОГ РАТОВАЊА.

рију, ал ја не могах ни корака о њиме, а нарочито беше ми све равнодушно постало, те се учтиво извиних, молећи да место мене пође г. Солар, који је уз овај елеменат провео замашап део времена, на Ђунису, где они царствоваху, па се на њих већ био свикао. Тако и би — они одоше, а ја поведох батерију. Имао сам прилично да обилазим'грдну јаругу, коју бегае излокала вода и савршено пресекла поље више Каоника. Када сам дошао на место, где држах да је најзгодније да се батерија постави, ја стадох, надајући се да ће и г. Флајшер наредити да ту останем, али Солар по повратку саопшти ми, ма да је е он саветовао овај положај на коме стајасмо — да је (( команданат пазиције" изабрао удољ ак више оног забрана, у ком смо с Черњајевом доста пута јели и онако славно иили — непосредно с десне стране коловоза што води из Каоника на Кревет. Није се имало куд, но прежи па хајде на место. Стиже и подне, и први пут, у једној малој команди, састасмо се нас пет Срба ОФицира — без и једног странца! У једној малој кошарици за овце ми ое наручасмо, и што рекао један од другова — ситп. без страха, искрено наразговарасмо. Још ме милина подузме, сећајући се братска разговора и смеха, који ме, чини ми се, после толико дана сете и једа, чисто открави... У томе ето једнога младога, вицкастог, инжињерског капетана, као да је у каквом салону, више се разуме у етикецији, но у копању — па сам му вал>да за то и име заборавио... Он дође с четом Ћупричана пионара. Ми му показасмо место, где је одређено, да нам батерију подигне, и он поче свој посао, те оутрашња зора застаде више но пола готове некакве заклоне за нас г који, какви такви, тек беху, на жалост, окренути Кревету, јер се очекивало да ће нас Турци с те стране напасти; а оно се случајно догоди са свим обратно. Но како му драго, то ће се видети после. На једно 100 — 200 метара лево од моје батерије, налажаше се један мали редут, у коме