Otadžbina

ГРЛЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТОВАЊА

355

с у били Рудничани, под командом садашњег мајора Рад. ЈЈутника. Од оно мало проређених својих људи он беше опет поставио, дуж друма, своје предстраже где се сада даље у лево налажаше и једна лака батерија (такве батерије ми звасмо штрцаљке) којом командоваше иотпоручик Стеван Крстић. Дакле у ономе делу војске, од неколико стотина људи, који је везивао војску на виоу више Ђуниса с оном више Шиљеговца, налазила се моја 4 топа. Рано 17. борба се отгточе на висовима Шиљеговачким. Испод самог Јастреица загрмеше Турске батерије — да смо се ми с Каоника днвили, како их час пре тамо попеше; а пешачка ватра достигла је непојамни врхунац — плотун с турске стране није предисао... Ја сам дотле гледао многе борбе, али ми се ово учини прави пакао од ког небо дршће. Око 10 сахата избише први клобуци модра дима — а мало за тим поразнн пламен, несрећни весник обести черкеске — покри хоризонат... Један кољаник дође ми с вешћу: „Поручио ти г. пуковник Хорватовић, да му, ако тп је могуће, помогнеш одстуиање — гађајући непријатеља убок!" Како бих ја то, из свега срца, учинио своме из срца љубљеном команданту, али ми све заслоњаше онај проклети забран. И пак пустих две три гранате, па ми дође чудна мисао — могу погодити баш њега самог... па с места прекинух паљбу... Море од пламена на целој тој страни таласаше се ... Турци свршише с десним крилом наше војске, и његове колоне враћаху се сада, у домашају, моје ватре — са Шиљеговца, па преко Кревета, да умноже војску која је оперирала према Ђуниском вису. Но како је терен заслањао моју батерију — која се налазила у низи, то се на непријатеља могло дејствовати само на пропланке, а на одстојању од 2500 метара. Некаква паметна руска глава, која је на Ђунису командовала нашом 12 ф ., батеријом све ми се чини некакав поручик Медведски (!) који је играо улогу веома интелигентна оФицира , јер је у штабу у