Otadžbina

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТОВАЊА

357

налажаше се само 80 пешака 2. чете II. баталиона ст. војске, А леђа нам , падом Шпљеговца, беху откривена те наредих ону чету пионара, што је копала заклоне да пресече друм што иде на Кревет, иза леђа батерије, 0 да брани изненадно дебуширање Турака из густог забрана украј пута. Три врсте к оњице беше се прикучило до на 600 метара а из батерије видела се огромно велика ватрена пруга, коју непријател.ске магазинске беспрекпдно просипаху. И малени број наше храбре стајаће пешадије мораде одступити пред том управ ватреном реком, те се морало палити картечем.., Тада честити нареднпк Јован Пантић привикну — „г. капетан, ево Турака иза нас на друму"! То заиста беше поразан призор проклете крнковаче закисле и зарђале у пионара, па да су бар једну опалили ; већ Черкези ушли међу њих — па кољу, и како који опали сабљом чује се само јао јао... Ту ћу вам остати једну слику дужан која ми се допста ФотограФисала у зеницн, но која је тако грозна, да је не треба препочињати. ... Непријател> без отпора пресече пут, повише Каоника.„ Тиме је батерија била доведена у опасни ноложај, и ја се не могу да начудим турској глупостп, што је тако изненада не узеше; но она срећно одступи за 200 метара. ту се заустави па опет удри картечем у измешану масу. Но кавалерија вијаше иашу пешадију, стремећи да нам пресече још једини пут, преко стрме јаруге за Каонпк .. Сироти стајаћи пешаци — у два маха правише кругове бранећи јуначки батерију, где их. на част имену наше стајаће војске, равна половина погибе ... (и нико им не рече ни хвала.) Ја просто ни сам у стању да обележим речима то витештво простих војника, али му се у срцу захваљујем и клањам. У највећој опасности, погибији — остати сталан на пољу дужности. Но мојим тобџијама још беше у памети 11- Октобар — они схватише немогућност опстанка на томе месту.