Otadžbina

360

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТОВАЊА

а по један прст задену у она два беочуга што су позади на предњаку. Пођосмо касом , а његов мекинтош, кога беше скоро сва једна страна изгорела — перја на ветру а он сиромах одскаче на лаФету. . . Упитам га кроза смеј — како ти је Јоцо? а он тужно одговори (< боље него иешке" . . . Јоца је, на моју душу, затурено зрно бисера у нашој војсци. Јунак, иуно образован, а тако скроман, да човек ' може да га гледа, а да га не примети крај себе . . . Сада ми се чини, да је најправилније да испишем неколико врста, из своје релације тога дана, коју сам писао под утиснима самих догађаја, те да видите шта сам и како осећао тнх дана. Ево тих врста: ... Овде се природно намеће питање зашто је дошло дотле и ва^да први пут у артилерији, да послуга, без команде командирове, одвуче топове. У одговору на ово питање, ја ћу се, на најнежнији могући начин, дотаћи данашње војничке ситуације. То ми спада у предмет говора. Малену „сајузну војску" — тако да крстим онај део војске која није ни достизала да веже десно и лево крило нашег целог положаја — био је заишао непријатељ, с' Фронта, с десна и са зади. Команданат њен г. мајор Флајшер. као да није имао о томе тачног извешћа јер место да у часу кризе — кад је Шил^еговачка позиција пала, кад је заузет предтерен ђуниског виса. на коме није било , ни једног честитог стрељачког рова, те се могло с' разумом очекивати да ће пасти и сам ђуниски вис. јер утврђења на њему беху савршена иронија, на сувремену ФортиФикају 1 (коју онако корисно применпше наши официри на Шуматовцу), нотпуна ништавост за важност и одбрану стратегијске тачке, иад које нам нанесе толике несреће, а преко свега потпуно незнатна за време за, 1 На прилику беху батерије од сптног камена, без икаквнх облога, « а0 оно што беше турека на Бабпној-глави — те им камење поразбија главе и 1,0 млати их скоро све.