Otadžbina

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТОВАЊА

361

које су се могла слободно поднзати ; — у место, велим, тада да извуче војску те да у скупу и правилно одступи, 1 како би се имао бар један ,део војске неразбијен и неупропашћен, он је кад је већ батерија стајала на другој позицпји, дао се први пут и магиовено видети на н>ојНо видећи шта пред нама раде Турци, г. мајор се изволео брзо удалити, неиздавши никакве даље наредбе. Шта сам знао радити (сећајући се напасти од Черњајева, који ме онако без узрока спопаде) него се тврдо решити да останем да изгубим по жељи Черњајева, топове — (( тај мртви материјал" (који онако славно грмљаше на свим бојиштима) услед чега се између мене и честитог г. поручика Солара израдио овај интересни дијалог. Ја то бележим као уникум очајања једног батеријског командира : Он — (шапћући :) „Молим те Тошо, видиш ли да хоће да нам заробе батерију" ?... Ја — Видим, Леонида, али хоћу овде да останем. Он — (< Хајде, за Бога, немој да упропастиш држави оволике топове и л->уде". Ја, — Зар хоћеш да ме после Руси срамно стрељају ? Он — (( Па добро кад је тако а ми останимо где смо". Топџије већ товаре топове сами... Ја — Да се ни сте усудили ... Али они одоше трком... А нас двојнца ма и преко воље морасмо за њима. Дакле ја не смеђах да учиним оно што ми је савест и дужност налагала ; али су учинили људи други, који се истина зову прости војници, али који су у овој при1 На прилику да су трупе на време с Каоннка повучене на Ђунис ! . . . Да ли би овај тада пао ? Ја држим да не би. . . . 2 Смешно се нешто догодилоутом часу. ПоручикСима ухватио Флајшера за рукав — а другом му показује Турке и виче : «г. мајор , ене, ене, ене» ; а Флајшер се отима и ћути као заливен; па кад га Сима пусти — он нададе шишњаву те га ми више никад не видесмо.