Otadžbina

ШТЕДИОНИЦЕ С ПОГЛЕДОМ НА НОВ. II ЕКОН. БУДУЋНОСТ СРВИЈЕ 3 85

се не узмемо на ум, ми, који имамо п без тога доста неприлика да савлађујемо. Моћна Француска предузела је у овој годпни Финанспјске мере противу поплаве прекоатланскнх производа; Немачка царевпна већ размишља шта јој ваља радпти у томе погледу. Цео континенат европски забрпнуо се и истражује пута и начина да доскочн поплави која претп одонуд Атлантика. Нема сумње да ће и на нас упливисати оне мере, које крајње прпморске државе у своме интересу буду предузимале. Уплив тај мораће битп повољан, ако се умеднемо користпти ситуацијом, а биће штетан, ако будемо стојали па само гледали шта се ради. Ако бп сада одмах нстакли питање: па шта да радимо ? — признајем, да бн се тешко нашао општи одговор на то опште пптање. Свакако може се полако и с пажњом размишљатп о ономе шта ваља радити. Са једним рецептом не могу се отклонитп ни све сметње нашем привредном развићу, а много мање могу се издиктирати све мере, које бп ваљало у његовом интересу предузетп. Главно је да знамо: шта нам може бптн од штете, и то да уклањамо, п друго, шта нам може вајдити, и то да установљавамо. Ја сам нзабрао тему: 1-во питање: какав ће уплив на наш економни живот иматп новац што ће се унети у земљу кроза железницу, исплатом ратнога дуга и реквизицпје и установљењем народне банке. 2-го: Шта нам ваља чинити да с једне стране одклонимо могуће штетне последице од тога, а с друге стране да осигурамо нашој народној производној снази потребне капитале. Прво питање је у теорији народне економије одавна решено. Одговор на њ је лак; јер народна економија сматра донекле новац као п сваку другу робу, паје подводи под општа правила о понуди и тражњи. Што више