Otadžbina

386 ШТЕДИОНИЦЕ С ПОГЛЕДОМ НА. НОВ. И ЕКОН. БУДУЋНОСТ СРВИЈЕ

новаца има у земљи, то ће он јевтинији бити или обрнуто. А шта значи управ онај израз „јевтинији" новац? Ако тај израз растворимо у његове саставке, изгледаће нам овако: ако се новац при једнаком стању потреба и масе производа умножио, онда ћемо за истоветну количину производа, за подмирење истоветне потребе , за накнаду истоветне услуге, више новаца, у виду цене коштања, морати да дамо но-што је пређе био случај. Итако излази, да се богатство народно може да не мења, т. ј. да не оде на боље, и ако се маса новаца умножила. Шта више умножавање новчаних капитала, без сразмерног развијања осталих капиталних чињенпца, може да буде и од штете по народно благостање. Ово је историја наролне економије у много прилика доказала; а доказала је у нашем времену, нама на очиглед у Турској, после кримскога рата, и у Немачкој, после 1871 год., а у целој Европи 1^73 године. Несразмерно намножење новчаног капитала према осталим привредним капиталима, изазвало је обезуважење новца; т. ј. побило је новцу вредност. Последице овога биле су, у дужем току времена, јаке реакције на целом економном пољу. Банкротство у Турској, криза у Немачкој, а „крахови" у АустроУгарској, све су то последице несразмерног умножења новчаних сретстава према привредној снази народној. Ни један закон народне економије није тако опробан, као закон о одношају новчаних капитала према целокупном стању народног газдинства. Свака непажња на томе пољу љуто се светила и осветила. И као што се сразмером између масе новаца и количине привредног капитала подиже народно благостање, тако се несразмером између тих чињеница доводи земља у опасан и штетан привредан положај. С обзиром пак на то што се наша народна привреда не може дрЈкчије сматрати но као привреда сточких и