Otadžbina

ШТЕДИОНИЦЕ С ПОГЛЕДОМ Нв НОВ. И ЕКОН. БУДућнОСТ СРВИЈЕ 38 7 тежачких производа, требаће нам дуило иазити да, кодико је могуће, регулишемо правилан одношај између масе привредних производа и новчаних срестава. Ако се за времена не постарамо за ово, можемо дочекати, да наши производи остану ограничени само на унутрашње пијаце, за унутрашњу потребу земал.ску. А ако би овакво стање наступило, било би очигледно на штету нашег економног и Финансијског стања. Ево како долазим до тога закључка : Несразмерним наглим умножењем новчанога капитала према маси производа у земљи, скочпла би несраз-мерно и нагло цена овим производима. Новац, због велике масе, ојевтинио би на спрам производа, који се не могу по вољи множити. За исту количину производа морала би се дати већа, и то неоразмепно ваћа, сума новаца. За унутрашњу потребу и за земаљске пијаце не би ово било од великих последица. Али за извозну трговину нашу био би овакав случај врло несрећан. У нашем сусеству имамо све саме тежачко-сточарске народе. Они нам, са својим производима, и сада, где смо с њима у доста подједнаким приликама, јако конкуришу. Ако ми дођемо у положај, да због несразмерног намножења новчаног кагштала за сировине наше више плаћамо а суседи наши остану, због непромењених новчаних прилика, при садањим ценама, онда ћемо се ми морати на светским пијацама јављати са захтевима већих цена него наши конкуренти. Захтев већпх цена правда се већом »сумом коштања, али да ли ће ово оправдање усвојити куици сировина на светским пијацама ? Извесно је да неће. Они ће тражити, као увек, да за исту или нижу цену купују исте или боље производе, не разбирајући подноси ли то њихово тражење продавцимаили не подноси. Прајски трговац у Штајнбруху пролазиће поред српских свиња ако оне буду ма и за крајцару скуп^е од влашких или мађарских. Не ће он водити рачуна о томе што је