Otadžbina

388 ШТЕДИОНИЦЕ С ПОГЛЕДОМ НА. НОВ. И ЕКОН. БУДУЋНОСТ СРЕИЈЕ

наш трговац морао, услед ненормалних капиталних одношаја у земљи више да плати за свој чопор, па према томе и више да иште, него што је то случај код мађарског или румунског трговца. А као што ће радиги Прајз у Штајнбруху односно свиња, тако ће радпти Енглез у Трсту односно сувих шљива и Моравац односно вуне и кожа јагљећих. Српски производи, који на се носе преимућствено тип сировина, видели би се ван могућности да се одрже на светским тржиштама. А треба ли за Србпју веће несреће од те? — ако бн наступила. Ја мислим да ми не треба више трошити речи да доказујем све оне злосретне последице, које бп наступиле. Могу, дакле, прећи на другу тачку мога задатка на питање: шта нам ваља чинити да не дођемо у горе нацртан положај. Да сам пмао пово л,а да о овој ствари пишем пре него што је свршено да морају у земљу на један- пут ући огромнн новчани капитали, знао би са неколпко речи дати одговара на горње питање, казао бих просто: удесимо наше финансијске оиерације гако, да нам новчани каиитали иостеиено дола зе у земљу а старајмо се да иривредну снагу народа сиремамо да те каиитале норисно уиотреби. Сада о томе не може бити говора. Ми морамо тражити другога начина да дођемо до цељи. Цељ ова је двојака: 1-ва, да извучемо из цнркулације сувишак новчаног капитала, на корист капиталиста и 2-го да те капитале концептришемо и удесимо тако да буду од вајде раду. А ако се успе да се та два интереса задовоље, успеће се много. Две главне чињенице сваке народне привреде : капитал и рад, задовољи би се. Проучавајући какве су користи принеле разним народима и земљама штедионице, дошао сам до убеђења, да би та установа у нас, за прилике које наступају, била од најблагодетнијих последица. Када помишљам