Otadžbina

ШТЕДИОНИЦЕ 0 ПОГ.1ЕДСШ ЦА НОВ. ЕКОН БУДУћнОСТ СРБИЈЕ 380

на штедионице, не претстављам себп оне у онакве штедиониде као што их има сада Немачка, Аустро-угарска, Француска или која др\га већа континентална држава. Природа оваквих штедионица није таква, да може да послужи за оне це.ви, које би мп хтели њима да постнгнемо. Штедаонице овнх земаља установљене су више са намером да прикупљене капптале растурају у масу народа, а мање са тежњом да из народа прибирају излишан новац. Нама требају онакве штедионице. којеће испочетка јаче дејствовати на скупљање новчанпх капитала пз масе народа а растуривање да врше постепено и пажљиво. Дошав довде морам да станем, па да бацим један поглед на наше окружне штедпонице, које су заведене законом од 21 октобра 1871 год. (Зборн. XXIV стр. 97 — 110) Тадашња влада увпдела је, да народ јако пати са оскуднце у новчаним срествима. Оскудно стање нашег тежачког света побудило је владу намесништва да кроз окружне штеднонице пружи тежаку јевтинија срества и под повољнијим условима него што их је могао наћи у прпватннх капиталиста, којн су, са прекомерне наплате комата, добпли били поиуларно име „зеленаши". Да је ондашњу нашу Финансијску управу заиста ова околност пзазвала да установи окружне штедионпце, види се најбоље из расписа г. II. Јовановића, као тадашњег мннистра Финанције, наштампаног у 13 броју Српских Новнна од 29 Јан. 1872 год. Осем тога и сам начин прибирања капитала, који чл. 3. закона о штедионицама прописује, даје доказа о овоме. По том законском опредељају долазе у окружну штедноницу на руковање : 1. свн црквени и манастирски капнтали нз округа, 2. општински капитали, где и како то општински одбор одобри, 3. свн пупилски новцп,