Otadžbina

390 ШТЕДИОН1ШЕ С ПОГЛЕДОМ НА. НОВ. И ЕКОЧ. БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ 4. прирези: болнички, окружни, срески и заједнички лрирезк две или више општина док се не употреби на оно на што су намењени, 5. депозитни новци лежећи код окр. суда и полициј■ских власти, који се не би могли за кратко време, из каквих му драго узрока, предати коме припадају. Осем тога дато је окр. штедионицама из државне касе у зајам 15-0.000 дуката. Ако се у чл. 4. спомињу и приватна лица од којих ће се примати капитал на руковање, то се чини више мимогред. Важно је само то, што је дозвољено да се примају и ниске суме почев од два динара. Окружне штедионице плаћале су испочетка (чл 8.) 5°] 0 својим поверитељима а оне су давале потражиоцима зајма новце по 7°/ 0 . Држава је вукла 2°/ 0 за руковање с новцима. Доцније (16 Јан. 1874. зб. 26 стр. 64) измењено је ово наплаћивање па је остављано да Књаз указом наређује висину камате. Ово што смо извели из закона о окр. штедионицама јасно доказује, да је тај законнзазван сасвпм другом потребом него што је она коју држим да ћемо скоро осетити. Он је био, у своје време, изазван земаљском потребом која се оличавала у оскудици капитала. Та цељ тога закона и јесте узрок, што је он мање пажње поклањао прибирању а више растуривању новчаних срестава. Нашав извора за штедионице у државним и друштвеним установама, мало се бринуо за привлачење приватних капитала у штедионице. Нема у њему ничега што би не само мамило приватна лица да у штедионице улажу своје заштеде, него није се постарао ни да олакша приступ приватним новцима у штедионице. Но као што рекох, закон од 11 Октобра 1871., према својој цељи, није ни имао потребу да на ово обраћа бог зна какву пажњу. Не може му се с тога узети ни као махна, а много мање као рђава страна, што је ово