Otadžbina

ВЕЗИР АБОГОВИЋ

435

Мој стари друже друге спасе ти, А само тебе не мимође смрт. На срцу нашем више један јад ; Дружини старој мање један брат. Власте (Михајлу) Па хајте к мени; добро сте ми дошли. Нек' путник ломну оправи снагу. А после ћемо к теби заједно. Михајло. У туђ зар прво дом, после у свој ? Властоје. Од својег никад не одвајах твој. Оду тамо с Лелом 1Гредрагом, народ ое разнђе оотаје само Мнла п Милун. IX Милун. Ти цуро не ћеш кући ? Мила. Хоћу. Милуи. Што ? Не волеш да си овде, је ли ? Мила. Не. Милун. Па ипак Мила. Ти ме гониш. Милун. Ја ? зар ја ? По мени можеш још и ближе стати И сами заход сунца дочекати. Мила. И ти се на ме не би срдио ? Милун. На против, душо, ја би срећан био. Мила. (усеби:) Да је тако ! — (гласно:) Знам, — Милуне,- знаш, а ја сам — нешто чула. Милун. Зло ил' добро ? Мила. (уздржава се) Е — не Знам Милун. Немој веровати злу. На добро само протумачи све. , Мила. Иа — ти си Милун. Ја сам рек'о нешто зло ? Где, кад и како Мила. Овде — мало час На прозору сам била случајно. Не мој се смејат ; случајно бога ми. А ти си с оним странцем зборио. Милун. Ај зло по мене, ти си чула све ; Ни једну добру нисам рек'о реч.