Otadžbina

486

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

шаваху тежње, и ако се још не знађаше. ко би пожњео плод заједничког труда. Но највећа слабост Кузина беше његова усамљеност у земљи. Он беше отуђио од себе све државне прваке, а народ у Румунији беше и тада, као и свагда, за политпчан живот пасиван. Кнез беше сметнуо с ума, да је владар само највиши ступањ на државној степеници, којој ако се сви други одсеку. он остаје у ваздуху: нема више постолза под ногама. У таквим прплнкама коалиција првих главара земаљских, без обзира на политички правац, беше ствар готова ! И Братијано, и Јон Јика и Голеско, који од 1848 г. иђаху разним путовнма, нађоше се против Кузе сложни и одсудни. И 10 Фебруара осване кн. Куза у затвору као жртва завере својих здружених противнпка унутрашњих, као жртва стицају разних интереса и споља и изнутра. Куза падне без крви, без потреса као зрела воћка, која сама са дрвета отпада. Но ако је његовим противницима било лако оборити Кнеза, није тако лако било савладати и последице преврата. Ако су прплике и помогле да падом кнежевпм не дође у опасност и сам опстанак Румуније, њено јединство у првом реду дође у питање. Сутра дан, по паду Кузином, Порта сазове представнике гарантних сила у конФеренцију, па затражи овлашћење, да у Румунију пошље свога комесара, а то на основу Фермана од 1861. који садржи Формалне одредбе, по којима је уједињење Влашке и Молдавије иривремено и изузетно, а за случај. да се господарство упразни, проппсује да се кнежевине опет раздвоје. Кад је 2 Дек. (1861) спровела овај Ферман гарантним силама. Порта је задржала себи право, да у томе случају пошље у кнежевинр комесара, којп би, у договору са изасланицима гарантних сила, имао да уведе у извршење конвенцију Париску од 19 Авг. 1858. која, (( у томе случају, има да