Otadžbina

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

487

ступи у живот у свима својим деловима," т. ј. да поврати кнежевинама двојство врховне власти. Нота Портина од 2 Дек. оснивала се на протоколу Париске конФеренније од 6. Септ. 1859. где је таква комисија примљена за случај да се повреди конвенција од 1858. која би се имала одржати и самим принудним мерама, но оваква комиснја није примљена и за случај да се престол румунски упразни. Још онда су се, осим Аустрије, све силе оградиле против схватања Портиног, свака у нарочитој ноти, изјавивши да задржавају себи право, да испитају стање, које се буде у Румунији показало, кад се престол упразни, и да оцене, да ли се мере, предвиђене протоколом од 6 Септ. 1859., могу на дани случај применити. На кратко, пет великих гарантнпх сила не обвезују се ни на што, но задржавају себи право, да се управ.ћају по искуству, које се буде добило из покушаног јединства. Тако су 1861. г. све силе, осим Аустрије, биле сагласне против комисије ; но сад те сагласности већ не бејаше. На конФеренцији одзове се предлогу турском не само Аустрија, но и Русија, јер се Куза беше међутим и сувчше показао као вољно оруђе Нааолеону, да од Румуније створи бедем иротив Русије. Представници других сила уздрже се. Бејаху неки знаци, који показиваху, да би Мутије радо одржао Кузу и пристао на комисију, ако би се ова унутила, да се обраћа само паломе кнезу, коме је Мутије свагда био саветник и заштитник, но тај је покушај био тако покривен, да се једва опажао, па га је брзо и сам Мутије, као узалудан, напустио. Не беше никакве сумње, да ће силе потписнице Париског уговора подвргнути своме саветовању догађај извршен у Букурешту; питање само беше, где да се то учини: у Букурешту мешовитом комисијом, или у Цариграду, или у којој европској престолници конФеренцијом представника великих сила ? Глас Портин беше за комисију; Русија