Otadžbina

488

ПОСЛЕ БОМБАРДЛ.ЊА БЕОГРЛДА

тражаиге иросту и чисту иримену оних међународних одредаба, које су претходиле двојаком избору Александра Нузе ; а ако би се конФеренција морала састати, она би претпоставила, да састанак њен буде у Цариграду; Прајска пристајаше уз већину; Аустрија и Р1талија уз Француску, а ова се са Енглеском сагласи, да се конФеренција држи у Паризу. На то пристану и друге силе, те 26 Фебр. Друен де Луис и отвори конФеренцију у Паризу. Састанак конФеренције у Паризу донесе румунској ствари боље изгледе, но што их она имађаше, докле беше прилика, да се она могаше и у Цариграду расправљати, одакле би се могло јаче радити у правцу, да се кнежевине опет раздвоје. Разуме се, да ту не би могло бити ни спомена о страном принцу, кога румунско законодавно тело беше већ изабрало земљи за кнеза у лицу белгијског принца, гроФа од Фландрије, под именом Филипа I. Већ сама та околност , што се Порти одузела прилика, да неиосредно утиче у саветовање сила, беше повољан знак за румунско питање, а избор места за конФеренцију даваше основа надању, да Француска жели да одржи свој у кнежевинама стечени положај, а уз та расположења њени савети не могаху никако бити противни одржању румунског јединства. Она, шта више, подсећаше и саму Русију, како ова негда није била противна румунском јединству , па се надаше , да ће Русија и сада остати верна својим идејама, и бранити онај систем, који је и претегао за то, што га је она моћно потпомагала. И заиста, кнез Горчаков био је већ (23 Фебр.) изјавио, да ће Русија пристати на одржање јединства, ако се за њ изрази народ у Влашкој и Молдавији, јер «цар не баца одговорност на народ за иогрешке његове владе». С тога је и био руски канцелар у стању, да одговори Француском кабинету, да царска влада заиста и остаје верна својим идејама. «Оне, вели канцелар, нису од јуче. Оне су старије од једног столећа