Otadžbina

ПОСЛЕ БОМБАРДаН,А БЕОГРАДА

489

и састављају један део наше историје. Оне нису каква теорија или систем, но — факат, начело, иред ање». На ове појаве Порта, са своје стране, изјави, да ће свога представника дићи из конФеренције, ако би се и у питање узео стран принц ; јер у њему она већ гледаше независност Румуније. Што се пак тиче јединства Румуније, она предлагаше, да се саслушају жеље Влаха. и Молдављана. одвојено, дајући разумети, да би, по нужди, иристала на одржање јединства, ако би избор пао опет на какво домородно лице, али она беше уверена, да ће Молдављани напустити јединство, као што заиста и долажаху извештаји у Цариград, да су сепаратистичке тежње у Молдавији врло јаке. У исто време Порта беше, по своме обичају, почела и војском да демонструје, назначивши за свога цивилног и војеног комесара потурицу Омер-пашу, коме је први предлог био, да за узме најире Србију, те себи леђа да обезбеди, но тадашњи државници турскн бејаху много мудрији од Омера, па се на овај савет његов и не освртаху. Међу тим, труђаше се, да успокоји Порту и привремена влада румунска, у којој сеђахугенерал Никола Голеско, пуковник Каралампије и К. Катарџија. Објавивши и Порти пад кнеза Кузе, влада јој изјави, да овај догађај може да иде само у прилог „великим интересима царства», и саопшти јој, да је онаједан део војске расиустила ; а да би уверила девлет да догађај букурешки нема никакве везе сиољне, нарочито с'а Србијом, јави привр. влада и то Порти, да је свога агента из Београда дигла. Пошто је конФеренција једну или две седнице држала, није се она подуже састала Разни интереси и супротни погледи на питање не даваху, да се дође до какве год сагласности. Међу тим и на западу облаци се гомилаху, па се дипломатија умераваше и уздржаваше