Otadžbina

508

ПОС.1Е БОМБАРДА ЊА БЕОГРАДА

Обадва корака, и онај, који сам ја учинио код руске владе, и овај Мариновпћев имадоше значења само као спремање земљишта, као обработавање духова за другу повољнију прилику, коју нам време носаше у своме тајанственом крилу. КонФеренција Париска, сазвана за решење румунскога питања, брзо се разбн о несагласност сила. Под видом обуставе својих седница, она се разиђе, узевши за изговор то, што се у Букурешту бејаше распустило законодавно тело, па наредилн нови избори, а правн основ неуспеху њеном лежаше у томе, што се дипломатија није могла ни у чему одређеном да сложи. За то, при растанку, и закључи она, да оставп привременој влади бригу, да сврши изборе, и препоручн јој, да се не удаљава од међународних уговора, поштујући везе султановог сузеренства. Треба узети на знање то, што се конФеренција ослања на неоиредељеност уговора, у којима свак чита оно, што жели. Нема сумње да су силе, наклоне Румуннји, желеле оставити Румуннма времена да свој посао сврше, па да оне после свршена факта санкцијонишу; докле су друге опет, овим одлагањем сваког решења. хтеледа причувају себи једно средство, којим би могле измирити територијалие преображзје, које би европске евентуалностп могле пзпскивати. Тако је бар Порта схватала прекид конФеренције. Она је у томе појаву већ гледала губитак Румуније, па за то је и наложила своме посланику, да се и не враћа више у конФеренцију, ако би опазио, да би се силе показале склоне да приме каквог отраног принца за владаоца румунског. Но догађаји су јачи од воље људске. Заплет између Аустрпје и Прајске узимаше све озбиљнпји облпк. Олуја, која се спремаше у средњој Европн, на скоро баци у засенак румунску ствар, те се сад она, сама себп остављена, стане брже развијатн, а у неколпко буде догађајима и потпснута.