Otadžbina

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА београда

509

Под заклоном ових прилика, румунски патриоти приступе живље послу. Пошто је принц Фландријски одбио избор њихов, народно представништво румунско изненади званичан свет избором прпнца прајског Карла Хоенцолернског. Сад Француска влада на један пут промени своје држање у румунској ствари. Ако пређе није била противна страном принцу, она сад пошље Портн савет, да призове румунску депутацнју, која се тада налажаше у Цариграду, па да јој изјави : да би Порта готова била и оружјем противити му се ; за то, да Румунији ништа друго не остаје, но да избере домородца на четири или ма шест година, па ако би се његова управа показала добри, да га после потврди на цео живот. Да ли је ова необпчна промена правца долазила отуда, што Фра нцуска влада не би радо гле^ала принпа прајског на престолу румунском ? Да ли отуда, што је она, видећи, да не успева са својом, јединству румунском наклоном политиком, смерала да ово јединство бар привремено спасе ? Веровотно је, да ју је руководила једна или друга од ових двеју побуда, а можда и обадве. Зна се само толико, да је она тада тежила, да на престол румунски подигне једног Румуна, који је у њеној војсци био одличну каријеру начинио. Енглеска брзо прпстане на Француску комбинацију. а н Порта, са своје стране, прихвати је драговољно, надајући се, да се ово привремено господарство може с временом изметнути у праву стару кајмакамију. Но догађаји брзо изиграју и ову комбинацпју. Принц Карл, праћен Братијаном, осване једног јутра у Румунијп. Његов изненадан долазак у своју нову престолницу, произведе неизмерну сензацају у Цариграду , у толико више, што је прајска влада била изјавила званично турскоме цосланику у Берлину, да не би приотаџбина VII, 28 33