Otadžbina

ПССЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

511

изабрала, нису допустиле, да кроз Цариград прође и своју дужност према султану изврши. И Порта призна Карла за кнеза „Сједињених кнежевина", шта више, призна га још и као на следног владаоца. Она, истина, покуша, да веже своје признање за тешке услове, но ми, имајући, да се осврћемо на ствари румунске само у колико су оне са српскима уткане, ограничићемо се, да прибележимо, да су се и ти услови, и ако су о њима иодуже вођени преговори, коначно разбили о отпор румунски, који су јако олакшале невоље Портине, што јој искршаваху са свију страна. И Србија је имала прилику, да у овим преговорима укаже своје услуге Румунији. Ставивши се на гледиште заједнице своје са царевином, ми изјавимо Порти, колико нам лежи на срцу, да се размирица изњеђу ње и Румуније мирно расправи, пошто нам не може бити равнодушно, да се развијају заплети на истоку у овим бурним приликама, у којима Европа показује, да гледа на царство отоманско, коме смо ми саставни део, као на какву резерву, из које би желела, да намирује своје размирице, па тој цели све области царевине, од Јадранског до Црнога мора, једну по једну намењује. Ако је Румунија овако срећно испливала из тегоба, па и опасности, које се онако кобно појавише после пада кн. Кузе, за то има да захвали колико повољним приликама, толико не мање слози и енергији својих патриота, који, свесни свога задатка, не дадоше да се збуне сметњама дипломатије, већ одважно иђаху право својој мети. Но са падом Кузиним паде за више година и свака заједница између наших кнежевина; јер у Румунији сад завлада струја, која беше веома ненаклона ближим одношајима са Словенима, па у томе правцу дотле иђаше, да паломе кнезу уписиваше у грех чак и