Otadžbina

512

М И С А 0

то, што је пропустио да прође кроз Румунију оружје српско 1 , а није за своју земљу никакве накнаде претходно уговорио. Од овога времена Србија и Румунија иду кроз више година, свака својим путем; догађаји у једној кнежевини не утичу више на судбину друге. Па за то ни ми, у овим успоменама, нећемо више имати повода да се осврћемо на даљи развитак стања ствари У Румунији. ■*§М И С А 0. На брзим крилма јури мис'о лака У прошлих дана затрвени свет, Вечности мрачној, где румених знака Трне и бледи раздрагани лет. Животна искра ту се тихо гаси Мртвила вечног гледајући зрак ; Тек мис'о само у дубини овој За који тренут оживљује мрак. Прошлост се диже ! Што је прахом било Пређашњег лика заузима сјај, И хитрим летом јурећ' смело, чило, Пропалих тежња тражи мили рај. Мачеви, круне, ко и пређе што су, Цареви силни подижу се сад А оно тамо, витезови то су Чекају борбе започети рад. И бесним летом ко авети јуре Данашњег доба да жигошу дан, Хитају, журе — за час опет стану А вечни с нова загрли их сан. Утрне светлост, мачи, круне сјајне У прах се руше, а лажљиви зрак Оред вечне ноћи те бујице тамне, Љуби и грли непровидни мрак! Још мис'о само очајнички блуди И тужно прати садашњости лет У вечно ништа. — да јој прошлост суди, Умрлом свету изумрли свет! Драг. Ј. Нлијћ. 1. види чланак 1_