Otadžbina

В Е Р Т Е Р

ПРИПОВЕТКА (Настабак.) Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не впде ни трага зависти. Поручнпк Васиљевић не може отрпети да чак у присуству удовичнном не обнародује своје дивљење, које се завршивало речима : — Па оне очи ! чиста арапска крв ! Удовица је зачкиљила очима, Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из (( леворвера", један ножем, а један се удавпо. Јанко пак кад угледа ту женску пребледи и претрну. Срце му залупа и у грлу га стаде најпре голнцати, па онда давити. Он се брзо повуче за један стуб од гостионпце, одакле на брзо умаче. Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију и онда Угледа је малену, толишну, ниј"е јој било ни пет — шест година. Око главе замотала бео шалић , те јој лице из њега вири као из каког оквпра. То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи, и предавао се мислима пуннм чежње, којој тако псто нема основа ни краја ни конца, као оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, ис-