Otadžbina

534

вановлње ствфана твртка

бана. Тим се не само могао осигурати од непријатнога васалства Твртковог. већ, учинив по вољи интересима папским, могао се надати да ће заштитом Урбановом пре добити напуљску круну, учинив му тако велику услужност. Уз то Вук показиваше да ће моћи бити згодно оруђе у извршењу намера његових. У оваквим ,приликама беше Твртко у години 1369, Док не пристајаше да задовољи њему угарскога краља, дотле папа, онако гњеван, беше забранио општење са босанским јеретицима. Мало пре напоменусмо ову његову заповест. Она беше издата архијепископу спљетском и дубровачком. У писму своме папа вели како је с великом тугом дознао да људи из градова и села у Далмацији «не гледећи на строге наредбе и забране, учињене од стране столице римске, непрестано с босанским Богомилима онште, с њима тргују, њих на стан примају, и у оне пределе и места одлазе, у којима Богомили живе. С тога папа у истоме писму наређује, даље, да свакога оног, који би се с таквим јеретицима мешао прокуну у име свете цркве, а неверног Бошњака кога ухватити могу, да предаду светској влаети.» 1 Овакве забране општења католика с јеретицима беху од злих последица по лепе вароши италијске. По њима можемо судити како би било у Босни, да је папа успео у својој намери према бану. Да богомилску јерес сломију, папе су употребљавали сва могућа сретсва. Био је нарочити закон за јеретике. Ко би ухватио кривоверца, добијао је један део његовога имања ; па ако се није хтео одрећи своје јербси, расколник је губио живот, а у противноме случају имање, од којега друга два дела припадала су држави и на утврђење вароши, у којој би се он ухватио. Више пута, јеретици себи одузимаху жнвот , или претрпеше најужаснију смрт, само да својој секти остану верни. На послетку мало 1 Види «Агкп- га ји{Јоз1ауеп8ки ро\-је84шси» кн>. II. отр. 12—13