Otadžbina

560

ГАРДИСТЛ

— Тако се ја, другога јутра, кренем на свој трговачки пут, ишао сам великим друмом од механе до механе и свуда би продао што мало од свога јеспапа. «Овај је сувише добар за сељачко грло, говорах у себи, и у то ми дође једна мисао, која ће да положи основ моме данашњем скромном имању. Начиним штапић од исте дебљине као што беху цигарете и почнем гурати из њих све из задње четвртине; оздо сам сипао сухо лишће од боровпне, а згор сам опет запушио дуваном. Тако сам од једне цигарете начинио две. Шта знају пијанци шта пуше ? мишљах у себн, пошто су запалили и ^али се у разговор, они ће пушити до краја, бнло у хартијици дуван или сухо лишће. А и дуван није ништа друго но сухо лишће ! Тако сам до прве варошице нрометнуо вас свој јеспап у сухе- паре. Ту купим дувана, спрааим чистих цигарета за добре муштерије, а мало мешаних за механе, и наставим продавати свој јеспап. За неколико година трговања, био сам сит и одевен; само још по кадшто осећао бих жеђи, а не могах по желл! да је угасим јер би трошак превазишао моје доходке. Једнога дана даде ми се прилика, да и до тога дођем на јевтин начин. Уђем у једну продавницу од сваковрсног пића, баш на овом месту, где смо сад обојица, и нађем иза тезге једну младу, црно одевену жену. Она бризну плакати, кад ме је угледала, а ја не знајући узрока њезиној тузи, приближим јој се саучасно и заиштем један «напрстак ракије.» Кад сам попио други, већ мн беше исповедила, да је удовица, да је пре недељу дана изгубила мужа, и да се већ нигде неће утешити. Јадна жена, беше ме јако дирнула својом тугом ! Иза треће чаше рекао сам јој, да је добар Бог и да ће бити мелема њезином рањеном срцу. — Како ћу да не тугујем, говораше ми јецајући ; ето стекли смо с нашим пићем лепу пару — около пет