Otadžbina

37«

ФРАНЦЕСКА РЕВОЛУЦИЈА

575

тражи своју срећу и задовољство. Ако какав народ воли освајања, велику и силну државу, ако је у томе тако срећан, да за то жртву.је гдекоју личну иолитичку слободу, онда нико нема права да томе народу подвикује : ти треба за љубав веће унутрашње политичке слободе да жртвујеш велику и силну државу, ти треба да се осећаш среКан само са „грађанским слободама" све је остало лук и вода. Не само да сваки народ има онакву владу кагву заслужује, него има свагда онакву владу, која одговара његовом стунњу културнога развитка. За то што Франц. народ бегпе све друге народе надмашио цивилизацијом, за то је се и револуција прво у њему иојавила. Хтело се да се нађе узрок тој револуцији у кљижевности, у великом раширењу природних наука међу Францезима Али књижевност некога доба није никад узрок револуцијама, за њу се мсже највише рећи да јесимптом општега стања, да је реФлекс оних расположења под којима се дешавају догађаји, али њено учешће у самоме развитку не треба толико претеривати као што се обично ради, не треба га прецењивати ни у самој Фран. каижевнссти, која је предходила револуцији у ФранцескУј.' Да су природне науке суштаствено демократске, такође се не може основима доказати. 1 Па ни то се не може узети као узрок што је сев. Америка предходила примером у својој борби за независност од Енглеске. Све су побројане чиаенице допринеле нешто преврату, али оно што је дало превагу да букне револуција, то беху једино интереси. Интереси ра^ају и убијају разне владе, они условљавају разне социјалне одношаје. Општи интереси некадашњега времена беху створили властелински (феудални) систем, а сада тај систем беше на умору, и народни интерес захтеваше да се са сгим обори. И по томе се види колико је високо морала стајати култура у Францеској, што је баш та земља прегла била да обори систему, која је у њој најмање притаскивала, која се у њој најмање осећала као терет. Готово свуда на другоме месту, нарочито у Немачкој беше притисак владалачке силе и Феудалнога племства далеко осетљивији него у Францеској, па опет нико није у Немачкој ни помишљао на буну. Напротив онда се Францеска могла похвалити једним монархом, који би могао послужити као узор уставнсга владаоца, јер његова влада пође из сопственог побуђења путем нужних реФорама, и Франц. сељак стајао је што се тиче слободе далеко над свима својим друговима у суседним земљама. Пред-

3 Н а и з з е г , Ггапггзјзће Кеуо)и11оп, 8. 22. 4 В и о к 1 е , ОеаМсМе сЈег (ЛуШааНоп.