Otadžbina

576

ФРАНЦЕСКа РЕВОЛУЦИЈА

расуда, по којој је бајаги тек револуција раздробила велика имања у земљама, одавно је опровргнута бројевима и Фактима. Пре револуције беше већ треКипа. целе земље у рукама малнх „грунташа", али баш тај наиредак беше створио несносне одношаје, јер иајвећи део тих малич сопственика немађаше довољно срестава за живот, а има!,аше сувише за умирање од глади. И на тај начин се доживе да се скупштине народне боре противу нужних реФОрама, дакле иротиву народа, и да народ одобрава и хвали поступак свога преставништва, који је очевидно зањ штетан, јер онда се несу доиадали разлози оаозиције, неш само оаонирањр,. 5 Те тако није гола случајност што је баш овде букнула револуција а не на другом месту, него дубока основна исторајска нужда. Особити још један моменат лежи у природном карактеру Франц. народа, у н.еговој лакој раздражљивости. непостојаности и наклоности, дакле у свему што су још стари Римљани пребацивали старим Келтима. Пи један народ више нема таке споеобности да скаче из пајбезуЗЈаније слободе у иокорност најужаснијем деспстизму. Ни у једног другог народа нема те еластичне снаге да, испуњен великим идејама, напрегне све своје снаге за велика дела, па да паднувши назад под деспотизам, ипак развије ратничко јунаштво, да предписује законе половини целога света, и то све презирућн све идеје, које је тек сад извојевао 6 Т^ј еластичкој снази имамо прилике и данас да се дивимо. Међу свима романским народима, Францески је највише брз на зло, он је најстраснији кад ваља насилним и крвавим срествима јуришати на нешто. 1 То и беше у мало речи суштина револуције, а њена цељ да сруши властелинатво (феудализамј. Пут њен до те меге обележен је неправдама и крвожедним ужасима, које ни један деспотизам никада није надмашио. Али ма колико да човек мора жалити невине жртвс, опет је вероватно да ни једна глава није пала на гилотини више, него што је потребно било. Јер треба знати, да и поље људске културе потребује ђубрења, а то је ђубре — људска крв, па сад било овако или другаче. Путања победничова води једино преко лешева побеђеничких. Међу тим само кратковидост може наћи утехе у томе што су жртве револуције пале у интересу целога човечанства, а жртве освајачких ратова у интересу најгадније себичности, за рад частољубља и властољуб 1,а појединаца. Ти кратковиди 5 Наизвег, н. п. м. егр 7». 6 II а> и 6 к е г, етр. 73. 7 н. ч. м.