Otadžbina

ФРАНЦЕСКА РЕВОЛУЦИЈА

577

људи налазе да жртве револуције несу за бадава пролиле крв своју а ове друге дадоше свој живот за цељи које не само што несу користиле човечанству, него су му прибавиле нова угњетавања, нове терете и нове несреће. 8 Ми на против знамо да и оне последице свију догађаја које изгледају да су најшкодљивије, несу ништа друго него нужни елементи у развитку отште културе, и да се према томе она утеха — ако је у опште утеха — односи на све жртве културнога развитка. Људи од године 1789 можда су, иогледајуКи на све што је у протлости урађено, држала, да је то све била само заблуда ; али га је заблуда створила и њих саме! 9 Па тако је исто била заблуда и све што су они створили. „Начело идеје револуционарне", тај рђаво разумевани и толико злоупотребљавани израз, продавао се као нешто опште.вудско, као нешто што одржава ред у целом политичком свету. 10 Па опет није могла револуција никада да сакрнје свој локални карактер. Њена начела достигоше свој врхунац у Фангому „Људска права®, једвој празној узречици, са којом се сад владало над масама шупљоглавића, као што су то пре чинилп црква и апсолутизам са својим маштама. Оамо је Фантастерија, која ни мало није узвишена над кумирима религиозних идеала, могла веровати и преузносити шупљу Фразу да човек има некаквих „права" само за то што је човек, а он међ?тим не доноси на овај свет ни једно право више него •што ич има ма који други органски створ. Готово још већа заблуда беше да са свима створењама на земљи која се зову „човек" ааља поступати на један начин, да треба силом наметнути једнаке завоне и доуштвен« системе за Хотентоте, Папује, северно-америчке Индијанце, Кинезе, јужне Европљане и германске народе. 0 тога је сваки покушај да се „начела" револуције уведу у живот онако жалосно пропао, с тога је изазвао обично последице са свим противне ономе што се хтело постићи. Учења сувремене науке о народима, етнологије, несу ништа друго до дугачки гласно-свечани протест противу свпју љдеја, које .је револуција прокламовала као ново-задобивене „истине". Темељ реФолуције: једнакост свију људи, суверенство народа, и укидање цркве мало по мало преметну се у нешто са свим противно. Сила наслеђених титула показа се да је јача од свију преврата, и подсмева се свима друштвеним устрој8 К о 1 Б, Си11иг§е5сћшћ1е, II ЕУ. страна 593. 9 В а § е ћ о I, Рћ151С8 апс! РоН11с«, стр. 30. 10 Н ге и в з е г , н. и. м. стр,