Otadžbina

578

ФРД НЦЕСКА РЕВОЛУЦПЈА

ствима, јер је дубоко усађена у сујети људској. Грамзивост слободних северо-американаца за титулама, где се свакн касапин зове мајор и.1и пуковник, а сваки пекар кити титулом судије или генерала, црелази већ у лакрдију. 11 Ко титулу даје и ко је прама, сматра се подједнако почаствован. Није боље ишло ни са суверенством народним ; најјачи израз суверензтва алебисцит нерадо употребљују и сами републиканци, јер је често против њих решио. Укидање цркве најзад, које је поникло из саме зависти и жудње за њеним светским благом, најмањеје успело. Шта више и старе слободе галске цркве морале су да уступе тесногрудом и аразноверном ултрамонтанизму. И тако сва иснусгва са „начелима" револуције ништа друго не показаше, него само нишгавзст тих начзла и лудорију ФилосоФа. Ти су философи одвукли егзактни и математички дух Фршцески од науке, где је био на своме месту, у политику, коју су непрестано нагонили да стави теорију над цраксом, да Фактична добра жртвују за будуће користи апстрактних „начела" и ,човечанских права. 12 Нема сумње да су заблуде у које је упала Франц. револуција биле коризнз као културни уплив. Оле нам показују како је свет, осећајући потребу за новим идеалима, створио себи нове, и како је за њих захтевао тако исто поштоваље као некада за религију. Како је пре гомиле одушевљавала за веру, тако је сада за слободу међу хиљадама и стотинама хиљада људи који су слушајући беседе накићене Фразама о слободи, једнакости и братству клицали од радости у Фанатичком одобрава 1 у, чије се налазиз ни један који би био у стању да јаснз и ратговетнЈ каже шта управз хоће. То, што их је терало да оним Фразама вичу: „Ура !", беше нејасан, таман појам, да стање, које се обележзва поменутим речима, значи какво год побољшање, али нарчвно велика је гомила под там иобољшањеи разумевала тако комотан без бригеша живот, у коме би сваки суверен грађанин могао задовољити све своје жеље и ћефове, и то не испуњавајући никакве дј т жности граћанске, већ просто

11 Како. је добро битн барон у најдемократскијој земљи, то је нокуоно барон Хибнер на своме путу, оа кога прича днвних ствари (8рагЈег§апд иш ЈЈе I Всј.) Дал,е се мало знаде за тај факт да н американска репуб.шка има орден н ако само за војнпчке заслуге, Тће ОгЈге оГ 1ће 8Јаг. 'Гуђе ордене Аиерпканцц вр .10 радо узим.ву, а у базорденској Швајцарској ја сам собом впдао, како Швајцарци у одабраноме друштву носе стране ордене. Да у јужно-амерпчким републнкама има доста домаћих медал>а и декорација, не треба ни помпњатн, види о томе Нопогез тЦкагеб раг I). Е. Цпсоесћеа 12 (Јиаг1ег1у Кеиаете №. 2С9 од год. 1873 (Јул) стр. 266 — 268.