Otadžbina

ФРДНЦЕСКЛ. РЕВОЛУЦИЈА 57 9 услед некаквог магловито-неопредељеног државног ђозбојаџалука. И тако ови нови идеали несу у ствари ништа друго до нова религија; на њој човек може да проучава старо доба и ззнимљиво је видети како поницање нових идеала заталасава онаке исте таласе као и стари. Као год што је инквизиција руковала са спалиштем, тако је исто и револуција са гилотином, — за опште благо рода људског, веле обадве. Биће да су обадве имале право. Али ма како да су идеје које је изнела револуција биле плодне за културно развиће нашега века, опет се не треба варатп што се њихове важности тиче. Оне су заблуде као год што су била и основна правила старе религије, и нааредак културнога раавиИа. мора неарестано да ради на томе да их савлада. Искуства, која је сауа Францеска са својим „начелима" пожњела, гурају силом на то. Једна између најближих последица револуције беше неоспорна власт вароши Париза над целом земљом ; та власт беше не само грозна него и тиранска, јер Париз предписиваше целој ФранцескоЈ не само што треба да ради, него и шта сме да мисли. Томе надмоћју главне вароши беше природна последица да се оснажи тако звани „радикаши" елеменат у већим варошима, а то је појава која се само једном околношћу парализује, што се сељачко насељење махом бави земљорадњом. Али најтежи удар задеси газде од земаља, грунтовништво. Процес раздробљавања земље у сићушне парцеле слободног имања, који се био у велико започео пре револуције, настави се сада тврдоглаво даље све мислећи, да ће се тиме послужити слободи; међутим ова мера није ништа друго постигла осем што је створила латентно полуп росјаштво (полупауперизам) из кога је поникла једна завидљива и незадовољна класа људи, неспособна да земљорадњу даље подиже, и које је укочило за навек оне људе, што беху природне вође сељачког становннштва, и природни наслон за политичке установе. И тако ј е Францеска за непуних сто година спшла на голу равницу демократије, на ко.јој се сваки кртичњак зове брег, а на којој је грм свака коприва. Од свију установа само се једна одржала при свем том што с ње опада сјај њенога варка, то је — војска. Рево луција је на самрти оставила као аманет: удесетостручено регрутовање за стајаћу војску и важну поуку : да је добро дисциалинисан а, аокорна војска најнужнија ствар за данашње друштво, и за сваку евроаску државу, Докле постоји војска, дотле нека се ни једна лоштена и куражна влада не боји ни од каквог „социјализма". Колико је нужна добра