Otadžbina

ВЕЗИР аБОГОВИЂ

У место вина. Игру вееелу Крваве главе нека играју. Ха сестре моје ! дођите ми ви И песму ону запевајте ми, Што певасте кад грозни тиран вама Троструким бичем тело кидаше, Ил сраму образ баци. Ха ха ха ! Ви сестре бледе, веК стојите ту, Ове лепше тутње ваше свирале, Попевка ваша све је краснија ! — —

XI Предраг долазп оружан. Иредраг. Ој Лело ! Лела. Ти си. Предраг. Чу ли што и ти ? Л.ела. У сватове нам гости долазе. Дредраг, Ал у весељу томе ирви ја, Домаћин, треба да сам — Војводи Оватова бесних да наздравим сам. Да с вођом њиним танац поведем : Мач с мачем, груди према грудима И једна глава пашће ко.ја буде. За тренут врата затвориће једва. А друга ће их отворит' за навек. Лела. (врионе) Ах, твоја глава V Предраг. Камо срећа да ! Лела. 0 грозе! о несреће зле ! Не иди. Предраг. Лело! Лела. Седи. Предраг. То је Лела ? Та иста Лела, што но сваки дан, За наЈбољега српског витеза, У прошлом рату плетијаше венце И да л' сам исти онај витез ја. За кога беше само прича смрт ? Ја, који бејах везирима страх, Који сам гроза Турком постао.