Otadžbina

10

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЛ.ЕШКЕ

настије Сасанпда, који су у трећем и четвртом вијеку живјели, намисле препријечити овуда пут сјеверним народи.ма, и заповиједе да се сазида велики бедем од Дербента на до кавкаскијех планина ; може се мислити како су били силни персиски цареви и колико су имали поданика, замисливши овај колосални план, којег су достигли. Ова знаменита кавкаска зидина играла је такву улогу на пстоку као китајска у Китзју. На неким мјестима ова стијена је још до сада сачувана у цијелостп, но ово ја нијесам видио, јер је било далеко од града. Овај бедем био је широк судећи по развалшњма од 8, 10 стопа. Он је сав био сазидан од великих комада камена, тако /а са чуде. како су их људи без помоћи машина могли подизати. Говори се да су персијскп цареви заповиједали да се овај бедем вјековима гради н продужава т. ј. да сва покољења морају радити док проведу стијену од црнога до каспискога мора ; али траг ове сткјене налази на растојању 50 врста На цијелој ово] стијеии само су бпла једна врата и тоуДербенту, а Дербент у пријеводу значи гвоздена врата. (Дур или Дер врата). Осим тога називали су га Мухамед Дербент које значи ^велика врата вјернијех» (Говори се да је Александар македонски почео градити ову стијену) . У вријеме великога пресељења народа, овај бедем био је неприступан па све до тога времена, док је Пстар велики, ндући на сјеверну Персију, отв< рио Евроин ова врата 1751 год. и од тс га времена Дербент ирппада Русији и данас је г.завни град Дегестана. Куће су сазидане из развалинз знаменитога зида, тако да у Дербенту — негледајућн што је односно мали град ви видпте велике куће, које није било тешко сазидати, благодарећи готовоме материјалу. У овој вароши живе осим Русо, Персијанци. Јермени и Татари. Прост народ говори највише персисквм језиком, а интелигенција руским.