Otadžbina

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉЕШКЕ

9

у колико сам ја могао разумјети С њим се раздвојим и пођем у гостионицу «Хотел Берлин» која не одговараше своме називу. Шљедујућег дана у 4 сата послије нодне, пароброд «Јерменин» на којему сам ја морао ићи бјеше спреман за пут. Своје ствари ја сам отправио био раније на пароброд и послије пођем и сам, но будући да је море Јако бјеснило, пароброд није могао доћи до краја (пристанншта), него смо принуђенп били ићи на великим баркама, и то овмм начкном : Пароброд је био привезан, и ако се че налазио прилично далеко, једним дебелим конопом, за гвоздени ступац који се је на крају налазио ; и тако се мјесто весала држећи за коноп и идући по њему рукама персискп мрнари нас довезу на пароброд. Ја не бих желно никоме испитивати такве минуте ! — Но сам опет био задоволЈан што немаше оне даме с којом сам преиЈао заједно кавкаске планпне. — Кад је све било спремно, пароброд се крене, држећи се јужне обале мора к Баку. Пребацујући наш пароброд срдити вали један другоме на леђа. ми се деспмо иод Дербентом. Море је било мало мирније а вријеме љепше ; пароброд је стајао под Дербентом 6 сати, тако да сви пашажери, којп су жељели, имали су времена отићи на крај и разгледатн варош ; међу осталијем отидем и ја. Још с мора виђаху се развалине некакве старе зидине, која иђаше иреко сред вароши. па ^о врх горе, која се над градом подизаше. Као што сам дозцао послије, траг ове зидине протезао се још на 20 врста изван града. Дербент је у источнијех народа пмао велики религиозни значај, јер се је рачунао границом међу вјернима п невјернима. Још из давнијех времена традиција у источнијех народа гласила је, да ће преко Кавказа и управо покрај Дербента насрнути са сјевера невјерници и уништити вас мухамедански свијет ; па за то персиски цареви из ди-