Otadžbina

С А Њ А Л О

65

— Дакле сте, госпођице противу Фиргаза ! Чујеш ли , Милане, (и ту дрмну за рукав свога замишл^енога друга) противу Фиргаза ! Морам признати, госпођице да сте човекољубивији и од мене и од Милана. Али, нвмојте се погордити, нисте у томе сами самцити — - тог је истог „мњенија" и ваш земљак. И Гргур би хтео и ред у народу и штапове на ватру. Ту Даници лакну на срцу, осу јој се душом нешто и топло и мило, па једва сакри још јачи дах, који јој се поче отимати. — Шта се и шта не би хтело, моја драга госпођице, али шта ћемо кад не дозвољавају околности, опште спокојство, поредак света. Шта би било од педагогије, од државе 1 И најмудрија политика не да се извести док се «не ошине». Ево да запитамо господина оца. . . ту је све — године, знање, искуство, једним словом све .... реците нам, драги господине Максо, шта би било од света, кад би се сад прочитало у школама, у народу : децо, браћо, нема више Фиргаза, нема више батина . . . реците : шта би било . . . реците без околиша, слободно, отворено реците, сви се покоравамо вашем разумном мишљењу .... сви ... . реците . . . — Било би, било . . . . ја не знам шта би управо било, одговори Макса, не могавши тачно да к окачествује» друштвено стање, које би онда настало. — Знате шта би било, умеша се и Милан, дошавши већ једном себи од утисака, којима га је испунила проста, природна и лепа појава учитељеве кћери. Сви га радознало погледаше. — Било би то што и данас — ништа ! Честити би били честити, а уље — уље ! Бој «уничтожава», а не ( ( воспитава п . Госпођица има право —■ прутови су грозни. Ја их се гнушам. Да тебе повалимо, драги Илија ? Илија трену само, шикну мало кроз нос, па, да сакрије незадовољство, лукаво се смешкаше. Виде да је Отаџбина X., 37. 5