Otadžbina

ЦРТЕ С МОРА

5

што је н. пр. овај сиромашни оџа, што моразарад кћеФа" пророкова да плаћа слугу, да не би натуралистична расматрања кадунина одмастила његово легитимно нввврс тво —- па опет: а је ли то, чему се у нагаем свету придева гро зноиме браколомства, је ли то одиста неверство или га само сујета љубоморне жене тако називл^е — —. Ту сам застао најпре, што бих морао упитати Туркиње, како суде о томе, — што није одвећ ласно, све да бих и умео говорити с њима, — а за тим што сам био дремљив, будући је на броду избијао поноћни час. Још неколико путапојавише ми се у мраку два врана ока у белом оквиру од иродрта чаршава и — На11оћ, ипо т ас^иа ! беху прве речи, што су из јутра допрле до мога дремљивог слуха. Учини ми се, да сам мало час кроза сан чуо, тежак пљосак у водп, као оно кад се ведром захвати вода из мора. Ђипим из постеље и промолим главу кроз медани оквир мога прозорчића — Хелеспонт је лежао у магловитом сутону ; на истоку се нешто виђаше прва бледа зрака зорина ; свеж поветарац је ткао ситне таласиће по површју морском, а међу овима, на неколико паса по крми, угледах врану главу, како плута поврх воде. Међу тим је пароброд стао ; по крову се чује тегака обућа мрнарска, — брод се враћа, барка се спушта с крова, — венци од плуте бацају се у море. Истрчим на кров — нигде живе душе осим наших мрнара, — рупица од чаршава јапи — завесе се не мичу Уегеећепз, еа ге§1; 81сћ кете Оагсћпе 81е Не§4 посћ ипс1 зсМШ 1Јпс1 4гаит1; уоп гшг. — Ала вија 1 ) ђуро — не виш' да већ пије море ! — да га хоће испити свога, те би бар мирно стајао дома и четири мрнара спусте се на чекрке заједно с барком

1) талијанска реч која значи »журно«