Otadžbina

6 26 У проФесорској служби, као и у сваком другом послу свом, Даничић бејаше светли углед. На часове је долазио тако тачно да су се слободно по њему могли сахати догоиити Одело његово бејаше свакад уљудпо; држање свакад угледно ; настава јасна ; лекција примерена, а реч — огањ живи који нс пали, нс сагорева, него осветљује и греје ! Крепосг његовога духа, сјај његовога ума привлачаху к њему и оне који не беху његови ученици, Такав наставник бејаше неирежаљени Даничип ! И кад све те врлине поређамо ; кад свакој одамо достојпо поштовање; онда се тек устављамо прсд Даничићем на стражи дужности. Сви смо ми срећни кад мозксмо рећи да смо испунили ио коју дужност спроћу отаџбине, спроћу парода свога. Војник, од кога се нс тражи ништа мање него крв, кад куцне велики час, иставља нрси своје ударцима непријатељским, да послужи отаџбину своју, - Згођен он падне па пречац. Њега кади песма , и кити слава. Поштеђен — враћа се у мир на одморак, гдс прима награде и одликовања. И други јавни радини, ко преко после, добијају одмену у служби, добијају одмор после труда. Даиичић, војник знања иротив иезпања , по имаде смоио пи одмора свега века свога ! Даничићева битка траја равпих 35 година ! За толико време, Даничић не сазнаде ни за срећу породичкога живота, ни за милину иријатељске доколице, ни за одмену у раду, нити за одмор у труду. Оп је лагано вепуо на стражи евоје дужности ; он јесвакидап, мало по мало, умирао кроз пуних 35 година! Кад му пријатељ један, видећи то, рече : Нрестани ! Одмори сс ! Он одговори : — Жетве је много ; жетелаца мало : мора се журити. — Тако ћеш сатрти себе нре времена ! — Ако ! Само пек сс изврши дужиост ! — Одмори се бар за неко време ! — Ако ослепим, послушаћу те ; а докле год видим, ово ми је дужпост, као војнику стража !.... Такав иосленик бејаше ширежаљени Даничип ! Ипак, порсд свс немарности према самом ссби, у Даничићеву срцу бејаше и једна чисто лична жеља, коју он изј авллташе врло ретко, и пред ретким пријатељима својим. Та је жеља : Да кости остави у Србији..