Otadžbina

НА ИЗМАКУ ГОДИНЕ

Ал сам дуго дете био, Дуго ћут'о , дуго епав'о, Све што цвало око мене Љубио еам, обожав'о. 0 иријатељи стари, зиапи Једним дахом гор'о, дис'о, Оијаше ми као бози, И песме им нежне иис'о ; Свуд храмови, свуд кумири, А ја им се кдањах мали, А гле сада ишчезнуше Те светиње, идеали ! Око мене пуста поља, А 1 јо њима враии пали, 1881.

Стазе, стопе, мила места Хладни снези завејали. Па на хладном стоје!.' леду Даљином ми поглед блудч Погружено срце тражи Нова света, бољих л>уди. Пробудих се тако позно, И душа би још да снива Ил' је она тако мазна, Ил' то та,ко сваком бива ? Сви сањајте, што вам живот Још ружичним зраком руди, А ја ће се Богу молит' Да вас дуго не пробуди,

ЈА. Ј1. ЈП.

ПРЕКО ГРАНИЦЕ успомене из другог српс^о-турсцог рата 1877-1878 (Наставак) "VI. Иосле лрвих победа. 20-ог Децембра у вече, десио сам се у канделарпји шеФа штаба, када је пуковник Марко Катанић , вративши се и8 Књажевца, куда је ишао да прегиеда своје интендантске заводе, рапортирао о свему шта је нашаоОтаџвина XI, 44. 31