Otadžbina

472

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

друга двојица извадише овоје објаве, Погледам кад имам шта видети. Сва тројица Милан Веселиновић, Глиша Р1лијК и Милосав Павловић, упућују се као болесни у пољску болницу шумад. кора на Јаловик-Извору. Исправе написане плајвазом и потписане руком капетана Др. Ђермана. Испод љеговог потписа другом руком а без ичијег потписа додано „Упућује се у крагујевачку болницу*. — Ама, браћо, водека пише да се ви упућујете у Јаловик-Извор у болницу. Од куда се ви сад обретосте пет конака даље чак у бованској клисури ? — Знаш, господине, испрва јес док гор записао тако, ама ми после казасмо другом једном господину да смо ја и Милосав из Житковца а брат Глиша из Криве реке, сва тројица чз рудничке нахије, па он ка' рече, да је право да одемо у Крагујевац , да смо ближе својим/ нућама, те тако и записа ! Трудио сам се да дознам који је то био, тај „други господин», али никако не могах сазнати ни његовог имена ни његовог чина. Погледам, људи доиста слаби , изнурени. Написах на шиховој објави наредбу да се заустасе у ражањској болници и да се по оздрављењу врате у команду, па одох дал^е, размишљајући о томе догађају. Они су обишли не само болницу у Јаловик-Извору,. него и ову у Мириловској кули, и ону на Пандиралу, и Књажевачку и Бањску... 1а сам знао још из првог рата слмну чежњу наншх народних војника, нарочито кад су болеспи или рањени, да се дочепају болнице која им је најближе кући, и нисам се ни мало чудио овој тројици, што су се онако слабн, по страховитој зими кренули на пут од двсет иегиачких нонака, само да буду ближе кућп, аип што несам могао да појмим, то је да их на толиком путовању нико није зауставио да их упита куда ће ? Рецимо да су лекари у поменутим болницама имали пуне рукс посла, те да ниоу могли стајати на друму да